S je vremešna gospođa koja se bavi alternativnim naukama. Sve što je alternativno nije joj strano, pa se tako bavi odjednom i jogom, i čigongom, i ajurvedom, i orderom, i reikijem, i ima visak, i veruje u horoskop... očekuje sintetički i sinergijski efekat, rekla bih, svakog trenutka.
Danas je odlučila sa mnom da podeli svoje izvore, tj. dvd na kome je narezano brdo knjiga sa alternativnom trematikom, čija kopija kruži u tim društvima, na kome ima ništa manje nego 296 naslova.
Ima onih razumljivih kao što su: Savršeno zdravlje; Moć sadašnjeg trenutka u praksi, Beskrajna ljubav jedina je istina... i onih manje razumljivih: Energetski vitez, nešto što se zove Plavi zrak i nešto drugo pod nazivom Projekat Kamelot, tri naslova iz grupe Special revolution teaching (money, power, relationships). Ipak, mene su se najviše dojmili oni u folderu OSTALO: Bolji vid bez naočala, Džejmi Oliver, Magazin selo - domaći sokovi i Priručnik za gradnju kuća od bala slame.
Uzgred, da li neko ovde zna šta tačno, ili bar otprilike, znači: "pao sistem" kada se susretne sa tim misterioznim objašnjenjem pojave neoperativnosti terminala u nekoj banci, pošti, ili sudu, kao ja danas? Odnosno kako ona zvuči u mislima njenog izgovoritelja koji sekund pre nego što ih napusti i pređe preko njegovih usana?
Uzgred drugi, razmišljam već neko vreme o tome da pokušam da pronađem na netu blog osobe koja je moja suprotnost. Kao ona u snovima Hazarskog rečnika. Samo se plašim da je ne bih razumela.
Uzgred treći, nema veze sa postom, tu je za laku noć:
Hm, kuća od slame. I mene je ovo zainteresovalo iako na pamet pada zli vuk i tri prasića. A pad sistema? Pa otprilike kao rušenje Berlinskog zida, ubistvo Čaušeskuovih ili zavera u rušenju Jugoslavije. Gledaš, a ne možeš ništa da učiniš.
Kako da pozajmim a da ne prekrsim autorska prava? :))
Pad sistema, system failure? Pa valjda postoji neko objasnjenje iza toga, tipa hardverski, softverski problem... ok, ne ocekujem ja da nam se preko razglasa obrati mudri glas administratora i tehnicki detaljno objasni situaciju, samo mi fraza "pao sistem" zvuci kao da je iz recnika zidarsko-tesarske terminologije (protiv koje nemam ama bas nista, da se razumemo). A i lepse mi zvuci "otkazao sistem".
Muzice, Order of love je neka mesavina grupne terapije, transakcione analize (secas se Erika Berna "Koju igru igras?" odrasli-roditelj-dete) i alternative. Pojednostavljeno, funkcionise tako sto ucesnik koji ima problem u odnosu sa nekim bliznjim intuitivno iz grupe prisutnih bira nekoga ko ce igrati ulogu bliznjeg i nekoga ko ce igrati njega samog, a on se stavlja u ulogu posmatraca. Detalje mozes da pretpostavis.
Mozda ce nekom biti zanimljivo jos i ovo: Branko Isakovic, the author and musician from Belgrade, is one of the pioneers of the meditative and ambient music in our country. The music and energy from his project “Divine Sound” is present at the both of the CDs of artist Biljana Krstic and her “Bistrik Orchestra”, as well as at CD “The Stories from the Times of Old” by the band “Teodulija”. (http://www.orderoflove.com/english/literatura.html#edukativni)
u tim situacijama ja obicno kazem "i cannot access our database at the moment". el to zvuci bolje? je l bi te manje iznerviralo nego "gle, pade sistem"!
Hamlete :) Rekla bih da bi citanje svega ovoga bilo predugo... a ako su ono bas u frci, mozda mogu da ih povezem sa Zlatom, cigankom koja ispred nbgd opstine za nadoknadu u vidu najvece novcanice u novcaniku obavlja rituale skidanja cini i uroka. Deluje kompetentno, pitala me je da li mi nesto pucketa po stanu i da li imam nekoga na M.
Nisam bila ovde neko vreme, bilo je zanimljivije napolju.
Napolju mi je trebalo po nekoliko jedinica vremena različite dužine da shvatim gde i ko su Ljudi (za neke se ispostavilo da su samo neki ljudi). Ovde to svareno može da se pročita u nekoliko postova. Napolju je nekako sve u gvašu, svi su nasmejanozadovoljni životom i svi ti blurovani životi imaju neki isti šum. Ovde svako lepo crno-belo piše i ne zbunjuje svoje verne čitaoce. Još kad čujem neku super muziku... Good ol' cyber vs real.
Meni za čitanje i možda editovanje za koju godinu: roditeljstvo se uglavnom sastoji od razdiruće ljubavi i klackanja između potrebe da se zaštiti mladunče i da se u isto vreme osposobi za život. Što bi rekla I: što bre meni neka od majki koje poznajem nije rekla da ovo jedva da može da se podnese!?
p.s.1 Ako neko nalazi da sam mu se obratila, najlepše ga molim da zanemari taj osećaj.
p.s.2 uz post se slaže jedna Matisova slika koju ću pokušati sutra da nađem, sada mi se mnogo spava.
opste mesto mozda kao ideal, ali koga znas ko zaista razmislja tako?
ja se nakupovala knjiga o vaspitanju dece i cini mi se da u svima izmedju redova pise: vi, kao roditelj, vrsite glavni uticaj na vase dete, zato pazite da ga ne upropastite, jer sanse za to su nebrojene i svakodnevne.
E, Muzo, ni zlatna ribica nije ono sto je nekad bila!
Goste, vaistinu zboris, napetost je uvek prisutna. A i ne moze se pobeci od stereotipa, to su prosto opsta mesta: npr. tek sad kapiram sve sto mi je mama pricala o roditeljstvu :)
Anonimni, zasto si Anoniman? Ti si od onih najdosadnijih, ili si nov tuzan, jadan, cemeran? :) A mozda si povratnik, kao ja?
Uvek sam više krvarila kada su prolazniji oblici života u pitanju: "Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav. Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj železničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života. Kakvo je to prokletstvo? S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao. Koračamo kroz njih zevajući od dosade. Krivica nije do tih gradova - ona je u nama. Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju. Sede na trgu na kom su se rodili i čekaju da svet dođe do njih."
Ovaj omniprisutan Ognjen (O.o.O.) koji mirno spava me razoružava svojom prisutnošću. Tako je to valjda kada se postane Mama.
Goste, ovo bi mogla da bude prica o meni, Muzinoj nostalgiji i putovanjima da nije zakljucka sa kojim se uopste ne slazem. Ja se sve nesto mislim da taj svet putuje sa nama bre..
ma mene možeš i onako obično u šlafroku da dočekaš :)
uznemiravatelju čakri, umoljavam te za nežnost, još sam rovita... a i vidi na šta mi liči templat :))
dobro mi došao nazad dragi Goste. Seka je jedna vrlo principijelna dama, kada kaže da joj je dosta, onda joj je dosta. Ali možemo i mi do nje kad god nam se prohte :)
secam se kada sam knjigu kupila sredinom devedesetih i kako sam mislila da sam jedna od retko povlascenih koji su dosli u posed necega (u mom slucaju nenamerno) sto skrece. u tom trenutku. i mene je dobro skrenulo.
veceras sam slikala Kennetha (uz njegov pristanak) i dobila posvetu: "Pour Ana... la vie sur la côte..."
"Она би увек била спремна, желела то или не. То је управо оно о чему никад ништа нећете знати. Она је тајанственија од свега спољашњег што сте до тада спознали.
Никада нећете сазнати ништа више, ни ви ни било ко други, никада, о томе како она види, како она мисли било о свету било о вама, о вашем телу или о вашем духу, или о болести за коју каже да вас напада. Ни она сама не зна. Не би вам знала то рећи, од ње о томе не бисте могли ништа сазнати.
Никада нећете сазнати ништа, ни ви, ни било ко други, о ономе што она мисли о вама, о тој ствари. Ма колико векова покрило заборав вашег постојања, нико то неће сазнати.
knjiga ce mi se vratiti kuci :))) sve ove godine dok nije bila kod mene po glavi mi se motao ovaj deo: "Неке друге вечери нехотице јој пружате уживање и она крикне. Кажете јој: Без крика. Каже да неће крикнути. И не крикну више никад. Ниједна жена неће икада више крикнути због вас."
Неосетно, собу обасјава сунчев зрак, још увек мрачан.
Она отвара очи, поново их затвара. Каже: Још две плаћене ноћи, и онда ће бити готово. Смеши се и милује ваше очи. Иронично се осмехује у сну.
Настављате да говорите, сами на свету, управо као што желите. Кажете да вам се љубав увек чинила као нешто што није на свом месту, да је никад нисте схватили, да сте увек избегавали да волите, да сте увек желели да будете без обавезе да волите. Кажете да сте изгубљени. Кажете да не знате у чему сте, због чега сте изгубљени.
Она не слуша, спава.
Причате јој причу о детету.
Дан је дошао на прозоре.
Она отвара очи, каже: Не лажите више. Каже да се нада да никада ништа неће сазнати о свету на начин на који ви сазнајете.
Каже: Ништа не бих желела да знам о начину на који ви сазнајете, са том извесношћу проистеклом из смрти, том неизлечивом досадом, равном самој себи сваког дана вашег живота, сваке ноћи, са тим смртним недостатком немогућности вољења.
Каже: Стигао је нови дан, све поново почиње, сем вас. Ви, ви никада не почињете.
Враћа се у сан. Питате је зашто спава, од којег се то огромног умора одмара. Подиже руку и поново милује ваше лице, можда и уста. Поново се иронично осмехује тонући у сан. Каже: Да у тренутку у ком постављате питање зна да не можете да схватите. Каже да се на известан начин одмара од вас такође, од смрти.
Настављате причу о детету, о вама. Кажете да сте чули како причају ту причу. Она се смеши, каже да је безброј пута чула и читала ту причу, свуда, у многим књигама. Питате како би осећање да се воли могло да се изненада појави.
Одговара вам: Можда изненадном грешком у логици васељене. Каже: На пример, грешком.
Каже: Никада због жеље.
Питате: Да ли би осећање љубави могло да изненада проузрокује и нешто друго, још некад? Преклињете је да то каже.
Каже: Све, лет ноћне птице, сан, сан о сну, приближавање смрти, реч, злочин, себе, самог себе, изненада и да не знате како.
Каже: Погледајте. Отвара ногу и у шупљини њених раширених ногу коначно видите црну ноћ.
Кажете: Ту је била, ту је црна ноћ.
Она каже: Дођи. Долазите. Кад сте ушли у њу, поново плачете. Каже: Не плачите више. Каже: Узмите ме да би то било учињено.
Goste dragi, posle pomnog razmisljanja sam zakljucila da nada uvek postoji. "sanity may be madness but the maddest of all is to see life as it is and not as it should be".
goste, oduvek sam se divila tvojoj razumnosti, najiskrenijezaista.
s druge strane, uvek sam vise bila sklona tome da mislim da smo svi ludi, nego svi razumni.
mislim, kad nas pogledas kao uniju, umesto kao presek skupova..........na kojesta se tu nailazi.
1. "More je duboko. i sve je dublje. "
- Ne razumem na šta se odnosi, ali (Lepo? Hm, bolje je, možda reći "snažno") zvuči...
2. Za stan... eh, sve mi je jasno...
3. "Ljudi u Beogradu vole da lepe etikete, ali to je stara vest."
- Tako je u celoj zemlji... Jedino nisam siguran da li se običaj prelio iz Prestonice u "unutrašnjost", ili se slio u Glavni Grad sa masom ljudi koja ga "puni", da ne bi "dobio belu kugu"... (Mase dolaze, naravno, svoga interesa radi, ali uzgred, čine jednu dobru stvar (ili "dobru", nisam siguran, ali tako je to sa Velikim Gradovima - imaju snažnu gravitacionu silu)...
Javi se opet kada poskidaš te slicice sa prozora u spavacoj sobi, mada bi, po meni, sve bilo O.K. i kada bi se ranije javila...
:DDDD esi provalila kako u stvari zvuci? hhahahhahahah
ma boli te uvo za etikete, one vise govore o etiketorima(?) a manje o etiketiranim. stanovi su samo grobovi za stvari, a cuvaj ove tackice ... do sledece godine :*
Pomisliću da si se preselila u zgradu prekoputa moje jer su i tamo neke sličice u spavaćoj sobi a ova divna pesma je još više ulepšala početak filma the Jane Austin bookclub, koji jeste ženski film ali ne vređa inteligenciju.
A i etikete ne moraju da budu loše, pogotovo one na kolima tipa: jesam spor al sam i dalje ispred tebe. U realnom životu su, da, nažalost znatno brutalnije i nimalo komične. :(
Mili Goste, more se odnosi na Muzu i mene, to je valjda ocigledno ;)
sto se stana tice, kazes da ti je jasno, ali onda zamisli jos jedno pedeset puta gore stanje zivotnog prostora... uradila sam nesto sto vise nikada necu uraditi: iznajmila sam stan za snimanje filma. bilo je simpaticno, ali: never again :) etikete:.........danas nisam u stanju da komentarisem sve to.
Muzo moja, refren sam jos i pohvatala, ali strofu :)))))
Morticia, film mi deluje zanimljivo, zenski High Fidelity, Reality bites npr? ili gresim? o najbrutalnijim real etiketama se radi. a ja sam lepo vaspitana devojcica i necu da uzvracam istom merom. nikad nisam umela da reagujem u takvim situacijama, uvek su me ostavljale u soku...
Više kao ženski High fidelity, ima tu priče o muškarcima i odnosu ali se sve komentariše iz paralele likova iz Jane Austin romana i sadašnjosti. Interesantno. Fin čaj i film i može biti fino veče...
Prva situacija jeste šok, za drugu si već pripremljena, u trećoj uzvrati. Mene su baš takve situacije i naučile.
